Да је правде, требало би да нас подједнако помињу.

Погледајте страницу „Линукс и Пројекат ГНУ“ (http://www.gnu.org/gnu/linux-and-gnu.sr.html) за више детаља, и страницу „Пројекат ГНУ“ (http://www.gnu.org/gnu/the-gnu-project.html) за историјат.

Називањем система ГНУ-ом са Линуксом признаје се улога коју је наш идеализам одиграо у изградњи наше заједнице и помаже јавности да види конкретну важност тих идеала.

Људи који су комбиновали Линукс са системом ГНУ нису били свесни да је то било и све што су урадили. Они су се концентрисали на један део, Линукс, и нису схватили да је већи део те комбинације ГНУ. Назвали су га „Линукс“ иако тај назив за оно што су они добили више није био одговарајући. Требало нам је пар година да бисмо схватили колики је то проблем и да почнемо да тражимо од људи да исправе ову праксу. Али до тада је забуна узела велики замајац.

Већина људи који називају систем „Линуксом“ никад нису ни чули зашто то није исправно. Они су чули да други користе то име и претпостављају да је вероватно оно исправно. Назив „Линукс“ такође шири лажну слику о пореклу система, јер људи обично претпостављају да је историјат система био такав да одговара том називу. На пример, често се верује да је развој система почео Линус Торвалдс 1991. Ова лажна слика подцртава идеју да би систем требало називати „Линуксом“.

Многа од питања у овој датотеци представљају покушаје разних људи да пронађу оправдање за назив на који су се навикли.

Када људи називају цео систем „Линуксом“, они називају цео систем по језгру. Ово изазива разне забуне, јер само стручњаци могу да разлуче да ли се мисли на језгро или на цео систем. Називањем целог система „ГНУ-ом са Линуксом“ а језгра „Линуксом“ избегавате двосмисленост.

На Линуса Торвалдса је делимично утицао говор о ГНУ-у одржан у Финској 1990. године. Могуће је да би чак и без овог утицаја он написао униксолико језгро, али оно вероватно не би било слободни софтвер. Линукс је постао слободан 1992., када га је Линус објавио под ГНУ-овом ОЈЛ. (Погледајте белешке о објављивању за верзију 0.12.)

Чак и да је Торвалдс објавио Линукс под неком другом лиценцом слободног софтвера, слободно језгро само за себе не би ништа променило у свету. Значај Линукса потиче од уклапања у већу целину, у потпун оперативни систем: ГНУ са Линуксом.

Међутим, постоје људи којима се ово не свиђа. Понекад такви људи нас изазивају. Они су некад толико груби да се стварно можемо запитати да ли они намерно покушавају да нас ућуткају. То нас не ућуткује, али тежи ка дељењу заједнице, па се надамо да их ви можете убедити да престану.

Међутим, ово је само споредан узрок поделе у нашој заједници. Највећа подела је између оних који схватају слободни софтвер као друштвено и етичко питање, а власнички софтвер сматрају друштвеним проблемом (то су они који подржавају покрет за слободни софтвер), и оних којима је важна само практична корист, а слободни софтвер виде само као ефикасан модел изградње (покрет за отворени изворни код).

Ово неслагање није само ствар именовања — то је ствар разлике у основним вредностима. За заједницу је од кључне важности да увиди и размишља о овом неслагању. Називи „слободни софтвер“ и „отворени изворни код“ су барјаци ова два става. Погледајте страницу „Зашто је слободни софтвер бољи од отвореног изворног кода“ (http://www.gnu.org/philosophy/free-software-for-freedom.sr.html).

Неслагање у ставовима делом је повезано са количином пажње коју људи поклањају улози Пројекта ГНУ у нашој заједници. Они који цене слободу ће бити склонији да назову систем „ГНУ са Линуксом“, а они који схвате да се систем зове „ГНУ са Линуксом“ ће бити склонији да обрате пажњу на наше философске аргументе слободе и заједништва (због чега је избор назива система стварно значајан за заједницу). Међутим, неслагање би вероватно постојало чак и кад би сви познавали прави настанак система и његов прави назив, зато што овај проблем стварно постоји. Он се може уклонити само ако ми који ценимо слободу све убедимо у исправност наших ставова (што неће бити лако) или нас потпуно поразе (што се, надајмо се, неће догодити).

Људи који ово питају су највероватније залуђеници који мисле на залуђенике које они познају. Залуђеници су најчешће чули за ГНУ, али већина гаји сасвим погрешно мишљење о томе шта је ГНУ. На пример, многи мисле да се ради о колекцији „алата“, или пројекту развоја алата.

Типичан начин на који је ово питање формулисано илуструје још једно погрешно схватање, које је често. Говорити о „улози ГНУ-а“ у изградњи нечега претпоставља да је ГНУ група људи. ГНУ је оперативни систем. Имало би смисла говорити о улози Пројекта ГНУ у овом или нечему другом, али не и о ГНУ-овој улози.

Скоро сви у развијеним земљама заиста знају да је „Виндовс“ систем кога производи Микрософт, па стога скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на „Виндовс“ никога не збуњује у погледу природе и настанка тог система. Међутим, скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ пружа погрешну слику.

Само питање доводи у забуну, јер пореди „ГНУ“ са организацијом за развој софтвера. Има смисла поредити Пројекат ГНУ са Микрософтом, или ГНУ са Микрософтовим Виндовсом, али ГНУ и Микрософт нису упоредиви.

Пројекат ГНУ је назван по оперативном систему ГНУ — то је пројекат развоја система ГНУ. (Погледајте првобитну објаву из 1983. <http://www.gnu.org/gnu/initial-announcement.html>.)

Ми смо развили програме као што су преводилац ГСП (GCC), ГНУ-ов Емакс, ГНУ-ов асемблер ГАС, ГНУ-ова библиотека за Це (GLIBC), ГНУ-ова љуска Баш (BASH), итд. јер су нам били потребни за оперативни систем ГНУ. ГСП, „ГНУ-ов скуп преводилаца“ (енг. GNU Compiler Collection) је назив преводиоца који смо написали за оперативни систем ГНУ. Ми, многи људи који радимо у Пројекту ГНУ, смо развили и Гостскрипт, ГНУКеш, ГНУ-ов шах и Гном за систем ГНУ.

Језгро је један од програма оперативног система — програм који додељује ресурсе машине другим покренутим програмима. Језгро такође руководи покретањем и заустављањем других програма.

Оно што збуњује је да неки људи користе израз „оперативни систем“ да би описали „језгро“. Оба значења овог израза су настала пре много година. Употреба израза „оперативни систем“ да би се описало „језгро“ се налази у многим књигама о устројству система, од којих су најстарије из осамдесетих. Истовремено је осамдесетих значење израза „оперативни систем Уникс“ обухватало све системске програме, а Берклијева верзија Уникса је укључивала чак и игре. Пошто смо ми замислили ГНУ као униксолики оперативни систем, ми користимо израз „оперативни систем“ на овај последњи начин.

Углавном када се говори о „оперативном систему Линукс“ израз „оперативни систем“ се употребљава са истим значењем које ми подразумевамо — цео скуп програма. Уколико мислите на то, молимо вас да га називате „ГНУ-ом са Линуксом“. Уколико мислите само на језгро, онда је „Линукс“ прави назив, али вас молимо да додате и „језгро“, како би се избегла недоумица о томе на који „део тела“ софтвера мислите.

Уколико више волите да користите неки други израз уместо „оперативни систем“ за цео скуп програма, на пример „дистрибуција система“, и то је у реду. Онда ћете говорити о дистрибуцијама система ГНУ са Линуксом.

Због тога што се ове две (у енглеском, прим.прев.) конструкције користе напоредо, израз „језгро Линукс“ се лако може побркати са значењем „језгро Линукса“, што наводи на закључак да је Линукс нешто више од језгра. Можете да избегнете могућност овакве забуне говорећи и пишући „језгро, Линукс“ или „Линукс, језгро“.

Најкраће исправно име система је „ГНУ“, али га ми називамо „ГНУ-ом са Линуксом“, због доленаведених разлога.

• Не ради се тачно о ГНУ-у — језгро је другачије (Линукс). Корисно је разликовати ГНУ са Линуксом од ГНУ-а.
• Не би било пристојно тражити од људи да престану да одају признање Линусу Торвалдсу; он јесте написао важан део система. Ми желимо да нам се ода признање за покретање и одржавање развоја система, али то не значи да би требало да се према Линусу односимо онако као што се они који називају систем „Линуксом“ односе према нама. Ми смо енергично против његових политичких гледишта, али се ми у том противљењу понашамо часно и отворено, а не покушавамо да занемаримо његов допринос систему.
• Пошто многи људи знају за систем „Линукс“, уколико кажемо „ГНУ“ они могу да схвате да причамо о другом систему. Уколико кажемо „ГНУ са Линуксом“, они ће повезати оно што ми причамо са оним што су већ чули.

Зато вас нећемо критиковати ако желите да систем називате само „ГНУ-ом“, како бисте избегли плаћање за назив „Линукс“.

Уколико сматрате да би требало још више одати признање ономе коме је потребно, можете сматрати да и неки споредни помагачи такође заслужују признање у називу система. Ако је тако, далеко било да се томе противимо. Уколико сматрате да Икс11 заслужује признање у оквиру назива система, и желите да назовете систем ГНУ са Иксом11 са Линуксом, урадите тако. Уколико сматрате да Перл просто вапи за помињањем, и желите да пишете ГНУ са Линуксом са Перлом, само напред.

Пошто дугачак назив као што је ГНУ са Иксом11 са Апашом са Линуксом са ТеХ-ом са Перлом са Питоном са СлободнимЦивом постаје помало смешан, мораћете да на одређеном месту поставите границу и изоставите називе многих других споредних помагача. Не постоји ниједно очито место за постављање такве границе, па се нећемо противити ма где да је поставите.

Различите границе воде у различит избор назива система. Али назив који никако не може настати из бриге за правичност и одавање признања је „Линукс“. Не може да буде правично одати признање једном споредном доприносу (Линуксу) а не поменути главни допринос (ГНУ).

Линукс није ГНУ-ов пакет, тј. он није развијен под окриљем Пројекта ГНУ нити посебно приложен Пројекту ГНУ. Линус Торвалдс је написао Линукс независно, као сопствени пројекат. Дакле, значење „Линукс, који је ГНУ-ов пакет“ није исправно.

Не ради се ни о одвојеној ГНУ-овој верзији Линукса, језгра. Пројекат ГНУ не прави посебну верзију Линукса. Системи ГНУ са Линуксом не користе другачију верзију Линукса. Линукс се углавном користи у тим системима, и стандардна верзија Линукса се развија управо за њих. Дакле, ни значење „ГНУ-ова верзија Линукса“ није исправно.

Ради се о верзији оперативног система ГНУ, која се разликује од других по томе што јој је Линукс језгро. Коса црта (у енглеском: GNU/Linux; у српском се пише „ГНУ са Линуксом“) се у ово уклапа јер јој је значење „комбинација“. (Узмимо, на пример, „улаз/излаз“.) Овај систем је комбинација ГНУ-а и Линукса. Стога је исправно „ГНУ са Линуксом“.

Постоје и други начини да се изрази „комбинација“. Уколико сматрате да је знак „плус“ јаснији, користите њега. У француском је прикладнија цртица: GNU-Linux. Ми понекад на шпанском кажемо GNU con Linux.

Међутим, уколико више волите да називате систем „Линуксом са ГНУ-ом“, и то је боље од онога што ради већина људи, а то је да у потпуности изостављају ГНУ, тиме стварајући утисак да је цео систем Линукс.

Ми их не можемо променити, али ми нисмо људи који одустају зато што је пред њима трновит пут. Можда ви не поседујете толико утицаја као ИБМ или Ред Хет, али нам ипак можете помоћи. Заједно можемо да изменимо ситуацију до тачке када ће фирме зарађивати више уколико систем буду називале „ГНУ-ом са Линуксом“.

Питање је како ово променити.

Пошто већи део заједнице која користи ову верзију ГНУ-а не схвата да је то тако, уколико бисмо се одрекли тих искварених верзија говорећи да оне у ствари нису ГНУ, то не би научило кориснике да више вреднују слободу. Они не би схватили жељену поруку, већ би одговорили да нису ни помишљали на то да су ови системи уопште ГНУ.

Пут ка схватању везе са слободом је управо супротан: требало би разгласити да све те верзије система јесу верзије ГНУ-а, и да су све засноване на систему који постоји управо због слободе корисника. Схвативши ово, корисници ће почети да на Линдовс и тзв. „Уједињени Линукс“ гледају као на изопачене и искварене верзије ГНУ-а.

Било би веома корисно покренути групе корисника ГНУ-а са Линуксом, које систем називају ГНУ-ом са Линуксом и прихватају идеале Пројекта ГНУ као основу свог деловања. Уколико ваша оближња „Линукс корисничка група“ пати од истих горенаведених симптома, предлажемо вам или да започнете кампању промене усмерења (и назива) унутар групе или да започнете нову групу. Људи који се посвећују површнијим циљевима имају право на своја гледишта, али им немојте дозволити да повуку и вас!

Што се тиче развоја дистрибуције ГНУ-а са Линуксом, ми смо то већ једном урадили, када смо финансирали почетак развоја Дебијановог ГНУ-а са Линуксом. Не би било упутно да то поново радимо; то би био велики посао, и, осим уколико би нова дистрибуција имала значајну практичну предност над другим дистрибуцијама, било би узалудно.

Постоји још један разлог због кога не желимо да неку постојећу верзију ГНУ-а са Линуксом прекрстимо у „ГНУ“: то би у неку руку било исто као преименовање верзије система ГНУ у „Линукс“. То није било исправно, и ми тако нећемо да поступамо.

Људи који су мењали пакете нису били заинтересовани да сарађују са нама. Један од њих нам је чак рекао да га сарадња са Пројектом ГНУ не занима јер је „корисник Линукса“. То је био шок за нас, јер су људи који су прилагођавали ГНУ-ове пакете другим системима углавном желели да сарађују са нама у укључивању њихових измена. Али ова група људи, која је развијала систем који је био углавном заснован на ГНУ-у, је била прва (и за сада једина) група која није желела да сарађује са нама.

Управо ово искуство нас је први пут суочило са чињеницом да неки људи називају систем ГНУ „Линуксом“, и да та забуна представља кочницу у нашем раду. Наш одговор на тај и друге проблеме проузроковане погрешним називањем система је да молимо људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“.

ГНУ, оперативни систем, чини мноштво различитих програма. Неки програми који чине ГНУ су написани у оквиру Пројекта ГНУ или му посебно приложени; то су ГНУ-ови пакети, па стога ми често користимо реч „ГНУ“ у њиховим називима.

Од градитеља пакета зависи да ли желе да га приложе и начине ГНУ-овим пакетом. Уколико сте развили програм и желите да га учините ГНУ-овим пакетом, молимо да пишете на адресу <gnu@gnu.org>, како бисмо могли да га испитамо и одлучимо да ли нам је потребан.

Не би било поштено да додајемо назив ГНУ на сваки посебан програм који је објављен под ГНУ-овом ОЈЛ. Уколико напишете програм и објавите га под ОЈЛ, то не значи да га је написао Пројекат ГНУ или да сте га ви написали за нас. На пример: језгро, Линукс, је објављено под ГНУ-овом ОЈЛ, али га Линус није написао у оквиру Пројекта ГНУ, већ га је направио самостално. Ако нешто није ГНУ-ов пакет, за то „нешто“ Пројекат ГНУ не може да буде заслужан, па би додавање назива „ГНУ“ у његов назив било погрешно.

За разлику од овога, укупне заслуге за оперативни систем ГНУ као целину припадају нама, иако не и за сваки програм који га чини. Систем постоји као такав управо захваљујући нашој одлучности и упорности, још од 1984., много година пре настанка Линукса.

Оперативни систем у оквиру кога је Линукс постао популаран је у суштини исти као оперативни систем ГНУ. Он није сасвим исти, јер садржи другачије језгро, али је углавном исти систем. Он је варијанта ГНУ-а — он је систем ГНУ са Линуксом.

Линукс се и даље углавном користи у варијантама тог система — у модерним верзијама система ГНУ са Линуксом. Оно што тим системима даје идентитет јесте ГНУ са Линуксом у њиховом средишту, а не искључиво Линукс.

Ниједан део кода ГНУ-а не потиче из Уникса, али ГНУ јесте сагласан са Униксом; стога многе идеје и планови ГНУ-а потичу из Уникса. Сам назив „ГНУ“ представља комичан начин одавања почасти Униксу, у складу са хакерском традицијом рекурзивних скраћеница која потиче из седамдесетих.

Прва таква рекурзивна скраћеница је била ТНТ, „ТНТ није Теко“ (енг. TINT, "TINT Is Not TECO"). Аутор ТНТ-а је написао још једно остварење Тека (већ је постојало више таквих остварења, за разне системе), али уместо да му надене досадно име као што је „нештодруго Теко“, смислио је интелигентно и забавно име. (Управо то и значи хакерисање: разиграна бистрина.)

Другим хакерима се то име свидело толико да смо и ми имитирали овај принцип. Постала је традиција да програму, када пишете изнова програм који је сличан неком постојећем програму (рецимо да се он зове „Образован“), наденете рекурзивно скраћено име, на пример „СНОБ“, што је скраћено од „СНОБ није Образован“. (На енглеском: Klever, што значи „паметан“, и MINK, што значи „канадска ласица“, а заједно: MINK Is Not Klever — „ласица није паметна“). У том духу смо нашој замени за Уникс дали име „ГНУ није Уникс“.

Историјски, фирма Ејтиенти (енг. AT&T), која је развила Уникс, није желела да јој ико ода признање користећи „Уникс“ у називу сличног система. Ејтиенти ово није желео чак и ако би систем користио део кода из Уникса, па чак ни ако би био 99% Уникс. Ејтиентију се такав вид почасти није свидео у толикој мери да би вам претио тужбом због нарушавања робне марке уколико бисте покушали да им то понудите. Због овога се разне измењене верзије Уникса (наравно, све власничке као и сам Уникс) које су произвеле разне рачунарске фирме зову другачије.

Систем БСД је развио Калифорнијски универзитет Беркли као неслободни софтвер осамдесетих, а ослобођен је раних деведесетих. Данас је слободни оперативни систем скоро сигурно или варијанта система ГНУ или врста система БСД.

Људи нас понекад питају да ли је и БСД варијанта ГНУ-а као што је то ГНУ са Линуксом. Ми им одговарамо: није. Градитељи БСД-а су били инспирисани да учине њихов код слободним софтвером примером Пројекта ГНУ, а експлицитне молбе активиста ГНУ-а су помогле да их убедимо да са тим почну, али сам код има мало заједничког са ГНУ-ом.

Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове пакете, на исти начин на који систем ГНУ и његове варијанте користе неке БСД-ове програме. Међутим, као целине, они представљају два различита система који су одвојено настали. Градитељи БСД-а нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па назив ГНУ са БСД-ом не би био примерен.

Веза између ГНУ-а са Линуксом и ГНУ-а је много тешња, и зато је назив „ГНУ са Линуксом“ погодан.

Постоји верзија ГНУ-а која користи језгро из НетБСД-а. Његови градитељи га зову „Дебијанов ГНУ са НетБСД-ом“, али би тачнији назив био „ГНУ са језгром НетБСД-а“, јер је НетБСД потпун систем, а не само језгро. Ово није систем БСД, јер је већина система иста као код система ГНУ са Линуксом.

Људи којима је језгро важније од остатка система говоре: „Сви они садрже Линукс. Зовимо их стога Линукс системима“. Али било која два таква система су углавном различита, па је погрешно називати их истим именом. (На пример, то наводи људе да сматрају језгро важнијим од целог остатка система.)

У малим угњежденим системима, Линукс може да представља већи део система. Можда је назив „Линукс системи“ за њих исправан. Они су веома различити од система ГНУ са Линуксом, који су више ГНУ него Линукс. Хипотетички ИБМ-ов систем би био различит од оба ова система. Прави назив за њега би био Аикс са Линуксом (енг. AIX/Linux): Аиксова основа, али са Линуксом као језгром. Ови различити називи би демонстрирали корисницима колико су ти системи различити.

Линус јавно изражава његово неслагање са идеалима Покрета за слободни софтвер. Он развија неслободни софтвер (то је сам рекао пред бројном публиком на сајму „Линукс“Свет), па чак приморава колеге градитеље Линукса, језгра, да користе неслободни софтвер да би приступили његовом складишту изворног кода. Он иде и даље, и прекорава људе који сматрају да би инжењери и научници требало да размотре друштвене последице њихових техничких дела — одбацујући тиме лекцију које је друштво извукло из развоја атомске бомбе.

Нема ничег погрешног у писању слободног програма из жеље за учењем и разонодом; језгро које је Линус написао из тих разлога је важан допринос нашој заејдници. Али то нису и разлози због којих постоји потпун слободни систем, ГНУ са Линуксом, и они нам неће осигурати слободу у будућности. Јавност мора да буде упозната са овим. Линус има право да заступа своја гледишта, али ми сматрамо да људи треба да знају да оперативни систем о коме се говори потиче из идеала слободе, а не из његових ставова.

Није ефектно јер може да се не прими, а сигурно се неће ширити. Неки од оних који чују ваше објашњење ће обратити пажњу и можда добију исправну слику о пореклу система. Али је мало вероватно да ће понављати објашњење другима сваки пут када говоре о систему. Они ће га вероватно називати „Линуксом“, и тиме без посебне намере раширити погрешну слику.

Није ефикасно јер односи далеко више времена. Причање и писање „ГНУ са Линуксом“ ће вам однети само пар секунди, а не минута, дневно, па тако можете да обавестите далеко више људи. Разликовање Линукса од ГНУ-а са Линуксом у говору и писању је далеко лакши начин да стварно помогнете Пројекту ГНУ.

Зашто се излажемо ризику да тражимо нешто што понекад води до тога да нас људи исмевају? Зато што то што тражимо често има корисне последице за Пројекат ГНУ. Ми ћемо се изложити ризику незаслуженог исмевања да бисмо постигли наше циљеве.

Уколико приметите такву иронично непоштену ситуацију, молимо вас да не седите скрштених руку. Упознајте смејаче са правим историјатом. Када виде зашто је захтев оправдан, они који имају имало образа ће престати са смејањем.

Нема смисла бринути о отуђењу од људи који су већ сасвим неспремни за сарадњу, а самопоражавајуће је не бити спреман да се исправи значајан проблем у жељи да не наљутимо људе који га овековечују. Стога ћемо наставити са покушајима да исправимо погрешан назив.

Надамо се да се са овом премисом не слажете, као што се ни ми са њом не слажемо.

Ми никад не бисмо могли да развијемо слободни оперативни систем без претходног порицања уверења, које имају многи, да је власнички софтвер легитиман и прихватљив.

Надамо се да сте ви од оних којима је битно шта је исправно.