Преводи ове странице

Историјат система ГНУ

Оперативни систем ГНУ је потпун слободан софтверски систем који је уназад сагласан са Униксом. „ГНУ“ значи „ГНУ није Уникс“. Ричард Сталман је објавио почетно обавештење о Пројекту ГНУ септембра 1983. Дужа верзија која се назива Манифестом ГНУ-а је објављена септембра 1985. Он је преведен на неколико других језика.

Назив „ГНУ“ је изабран јер је испунио неколико критеријума; прво, то је рекурзивна скраћеница за „ГНУ није Уникс“; друго, то је права реч; треће, забавно је изговорити (или отпевати).

Овде се реч „слободно“ (у оригиналу — free, што на енглеском може да значи „слободно“, али и „бесплатно“, прим.прев.) односи на слободу, а не на цену. Можда ћете морати, а можда и нећете, да платите новчани износ да бисте добавили ГНУ-ов софтвер. Али, ма како га набавили, када једном набавите софтвер, даће вам се три посебне слободе у његовом коришћењу: прва, слобода умножавања програма и давања програма вашим пријатељима и сарадницима; друга, слобода да мењате програм по вашој жељи, тако што добијате потпун пристун изворном коду; трећа, слобода расподеле побољшане верзије, и на тај начин, доприноса заједници. (Уколико расподељујете ГНУ-ов софтвер, можете да наплатите физички чин преноса примерка, а можете и да поклањате примерке.)

Пројекат развоја система ГНУ се назива „Пројектом ГНУ“. Пројекат ГНУ је настао 1983. као вид повратка духу заједништва који је био преовлађујући у ранијим данима рачунарства и да би се таква сарадња поново омогућила, уклањањем препрека које су поставили власници власничког софтвера.

Године 1971., када је Ричард Сталман почео да ради у МИТ-у (Масачусетски институт за технологију), он је радио у групи која је искључиво користила слободни софтвер. Тада су чак и рачунарске фирме често расподељивале слободни софтвер. Програмери су могли да међусобно потпуно слободно сарађују, и то је често био случај.

До осамдесетих, скоро сав софтвер је постао власнички, а то значи да постоје његови власници који забрањују и спречавају сарадњу међу корисницима. Ово је створило потребу за Пројектом ГНУ.

Сваком кориснику рачунара је потребан оперативни систем. Уколико не би постојали слободни оперативни системи, не бисте могли ни да почнете да користите рачунар без посезања за власничким софтвером. Зато је прва ставка на распореду слободног софтвера очито морао да буде слободни оперативни систем.

Одлучили смо да направимо оперативни систем сагласан са Униксом јер је уопштено устројство таквих система добро замишљено и преносиво, и зато што сагласност са Униксом олакшава корисницима Уникса да пређу на ГНУ.

Униксолики оперативни систем не чини само језгро. Он садржи и преводиоце, уређиваче, програме за слагање текста, софтвер за електронску пошту, и многе друге ствари. Стога је писање оперативног система веома обиман посао. Ми смо тај посао започели јануара 1984, и за њега нам је било потребно много година. Задужбина за слободни софтвер је основана октобра 1985., у почетку да прикупи средства за развој ГНУ-а.

До 1990. смо или нашли или написали све главне делове, осим једног — језгра. Онда је Линус Торвалдс изградио униксолико језгро — Линукс 1991., а 1992. га начинио слободним софтвером. Спајање Линукса са замало довршеним системом ГНУ је дало потпун оперативни систем: систем ГНУ са језгром Линукс. Процењено је да до данас стотине хиљада људи користе системе ГНУ са језгром Линукс, укључујући ту и дистрибуције Слеквер (Slackware), Дебијан (Debian), Ред Хет (Red Hat), и многе друге.

Међутим, Пројекат ГНУ није ограничен на срж оперативног система. Ми тежимо ка понуди целе лепезе софтвера, било каквог кога би желело много корисника. Ово укључује и апликативни софтвер. Погледајте Каталог слободног софтвера за списак слободних апликативних програма.

Ми желимо да понудимо софтвер и корисницима који нису стручњаци за рачунарство. Стога смо развило и графичку радну површину са иконама и превуци-и-пусти технологијом, како бисмо почетницима помогли да користе систем ГНУ.

Желимо да понудимо и игре и друге забавне програме. Већ сада су доступне неке слободне игре.

Колики је домет слободног софтвера? Границе не постоје, осим када га у потпуности не забране закони као што је патентни систем. Крајњи циљ би требало да буде да се понуди слободни софтвер за све послове које корисници рачунара желе да обављају — и да на тај начин власнички софтвер постане сувишан.

Free Software Foundation           телефон: +1-617-542-5942
51 Franklin St, Fifth Floor        факс:    +1-617-542-2652
Boston MA 02110-1301 USA           епошта:  gnu@gnu.org

   Вебмастерима ГНУ-а
   webmasters@gnu.org