Преводи ове странице

Неке од збуњујућих речи и синтагми или речи и синтагми које се могу погрешно протумачити, и које вреди избегавати

Постоје речи и синтагме за које препоручујемо да их избегавате, или их избегавате у одређеним ситуацијама и употребама. Разлог за ово је што су оне или двосмислене, или подразумевају став са којим се, надамо се, можда нећете у потпуности сложити.

Други текстови | „Бесплатно“ | „Затворено“ | „Заштита“ | „Интелектуална својина“ | „Индустрија софтвера“ | „Комерцијално“ | „Крађа“ | „Отворено“ | „Пиратерија“ | „Потрошач“ | „Продавац“ | „Продаја софтвера“ | „РИН (енгл. RAND)“ | „Садржај“ | „Софтвер на поклон“ | „Творац“ | „Тржиште“ | „У стилу BSD-а“ | „Управљање дигиталним правима“ | „Фривер“ | Други текстови

Погледајте и Врсте слободног софтвера.

„Бесплатно“

Примерци слободног софтвера су често доступни бесплатно — на пример, преузимањем преко FTP-а. Али примерци слободног софтвера су такође доступни и за одређену цену на CD-ROM-овима; у међувремену, примерци власничког софтвера су такође доступни за одређену цену на промоцијама, а неки власнички пакети су доступни бесплатно одређеним корисницима.

Да бисте избегли забуну, можете рећи да је програм доступан „као слободни софтвер“ (енгл. as free software).

„Затворено“

„Заштита“

Лако је изостављати израз „заштита“ и уместо њега користити неутралне изразе. На пример, уместо „Заштита проузрокована ауторским правима траје дуго“ можете рећи „Ауторска права трају дуго“.

Ако желите да критикујете ауторска права уместо да их подржите, можете користити израз „забране наметнуте ауторским правима“. Дакле, рећи ћете: „Ограничења ауторских права трају дуго.“

„Индустрија софтвера''

Израз „индустрија софтвера“ подстиче људе да замишљају како се софтвер увек развија у некој врсти фабрике и онда испоручује потрошачима. Заједница слободног софтвера ово демантује. Постоје софтверске фирме, и многе фирме развијају слободни и/или неслободни софтвер, али оне које развијају слободни софтвер уопште не изгледају као фабрике.

Израз „индустрија“ се користи као вид пропаганде бранилаца софтверских патената. Они називају изградњу софтвера „индустријом“ и онда покушавају да одбране став да би је требало подвргнути патентним монополима. Парламент Европе, одбијајући софтверске патенте 2003. године, изгласао је да се „индустрија“ дефинише као „аутоматска производња материјалних добара“.

„Интелектуална својина“

Издавачи и адвокати воле да називају ауторска права „интелектуалном својином“, изразом који укључује и патенте, робне марке и друга скривенија подручја закона. Ови закони имају мало заједничког, а толико се разликују, да није препоручљиво ишта у вези са њима уопштавати. Најбоље је говорити засебно о „ауторским правима“, „патентима“ или „робним маркама“.

Израз „интелектуална својина“ носи са собом скривену претпоставку — да је најприроднији начин да се размишља о проблему умножавања заснован на аналогији са физичким стварима, а о нашим идејама у вези са њима као о идејама о својини.

Али што се тиче умножавања, ова аналогија превиђа основну разлику између материјалних ствари и информације: информација може бити умножавана и дељена скоро без икаквог напора, док материјалне ствари то не могу.

Како бисте избегли стварање предрасуда и забуне у вези са овим изразом, најбоље је да чврсто одлучите да не говорите или чак размишљате у категоријама „интелектуалне својине“.

„Комерцијално“

Молимо вас да не користите реч „комерцијално“ као синоним за „неслободно“. Тиме се мешају два потпуно различита питања.

Програм је комерцијалан ако је његов развој пословна активност. Комерцијални програм може да буде слободан или неслободан, у зависности од његове лиценце. Исто тако, програм кога развија школа или појединац може да буде слободан или неслободан, у зависности од његове лиценце. Питања ко је развио програм и какву слободу имају његови корисници су независна.

У првој деценији Покрета за слободни софтвер, пакети слободног софтвера су скоро увек били некомерцијални; делове оперативног система ГНУ са Линуксом су развијали појединци или непрофитне организације као што су ЗСС и универзитети. Касније, деведесетих, се појавио и слободни комерцијални софтвер.

Слободни комерцијални софтвер је прилог нашем друштву, па бисмо морали да га подстичемо. Али ће људи који мисле да „комерцијално“ значи „неслободно“ мислити да је комбинација „слободно комерцијално“ контрадикторна сама себи и занемариће ту могућност. Стога би требало да пазимо да не користимо реч „комерцијално“ на тај начин.

„Крађа“

Значајно је напоменути да правни систем (бар у САД) одбацује идеју да је кршење ауторских права „крађа“. Браниоци система ауторских права се позивају на власт, и погрешно тумаче шта она прописује.

Сама идеја да закони одређују шта је исправно а шта погрешно је погрешна. Закони су, у најбољем случају, покушај да се достигне правда; рећи да закони дефинишу правду или етичко понашање представља обртање ствари наглавце.

„Отворено“

Молимо вас да избегавате реч „отворено“ као замену за „слободни софтвер“. Једна друга групација чије вредности су мање идеалистичке од наших, користи за свој слоган „отворени софтвер“. Ако говорите о њима, исправно је да користите њихово име, али молимо вас да нас не поистовећујете са њима или да називате наш рад њиховим — то наводи људе да мисле како их ми подржавамо.

„Пиратерија“

Издавачи често називају забрањено умножавање „пиратеријом“. На тај начин они имплицитно поручују да је незаконито умножавање етички једнако нападима на бродове на отвореном мору и отимању и убијању људи на њима.

Уколико ви не сматрате да је незаконито умножавање исто што и отимање и убијање, можда би радије требало да избегавате реч „пиратерија“ како бисте га описали. Уместо тог израза, можете користити неутралне изразе као што су „забрањено умножавање“ или „неовлашћено умножавање“. Неки од нас чак више воле да употребљавају позитивне изразе, као што је „дељење информације са ближњим“.

„Потрошач“

Израз „потрошач“ носи са собом несрећне претпоставке када се употребљава за кориснике рачунара.

У економској теорији се користе изрази „произвођач“ и „потрошач“. У том контексту ове речи су подесне. Али називање корисника софтвера „потрошачима“ им прописује врло ограничену улогу. Они се тиме третирају као стока која незаинтересовано пасе све што јој други обезбеде.

Овај начин размишљања води до смејурија као што је УКТШПОДТ „Уредба о корисницима телевизије широког пропусног опсега и дигиталне телевизије“ (енгл. CBDTPA — Consumer Broadband and Digital Television Promotion Act) које би захтевале постојање средстава за ограничење умножавања у сваком дигиталном уређају. Ако корисници само „користе“, зашто би онда покретачи те уредбе били забринути?

Уска економска визија корисника као „потрошача“ води ка идеји да су објављена дела „садржај“.

Како би се описали људи који нису ограничени на пасивно уживање њихових рачунара, предлажемо да се користе изрази као што су „појединци“ и „грађани“.

„Продавац“

Молимо да не користите израз „продавац“ када говорите о било коме ко изграђује или саставља неки софтверски пакет. Многи програми су изграђени са намером да се њихови примерци продају, и њихови градитељи су зато заиста продавци. Такви су и неки пакети слободног софтвера. Међутим, многе програме граде добровољци или организације које не намеравају да продају примерке. Такви градитељи нису продавци. Зато су само неки од састављача дистрибуција ГНУ-а са Линуксом продавци.

„Продаја софтвера“

Израз „продаја софтвера“ је двосмислен. Строго говорећи, размена примерка слободног програма за своту новца јесте „продаја“, али људи обично везују израз „продавати“ са власничким ограничењима над каснијом употребом софтвера. Морате бити прецизнији и спречити забуну говорећи или „расподела примерака програма по одређеној цени“ или „наметање власничких ограничења на употребу програма“, у зависности од тога шта хоћете да кажете.

Погледајте чланак Продаја слободног софтвера за даљу дискусију о овом проблему.

„РИН — разумно и недискриминирајуће (енгл. RAND — reasonable and non-discriminatory)“

Тела за стандарде која објављују стандарде ограничене патентима, који забрањују слободни софтвер, обично воде политику добијања патентних лиценци које захтевају плаћање фиксне цене по примерку програма који је под тим лиценцама. Она често називају такве лиценце изразом „РИН“ (енгл. RAND), што значи „разумно и недискриминирајуће“ (енгл. reasonable and non-discriminatory).

Тај израз заташкава врсту патентних лиценци које у суштини нису ни разумне ни недискриминирајуће. Тачно је да те лиценце не дискриминишу ниједну одређену особу, али дискриминишу заједницу слободног софтвера, а то их чини неразумним. Тако је једна половина скраћенице „РИН“ обмана а друга половина предрасуда.

Тела за стандарде би требало да схвате да су те лиценце дискриминирајуће, и да напусте употребу израза „разумно и недискриминирајуће“ или „РИН“. Док то не учине, други писци који не желе да учествују у заташкавању ће исправно поступити ако одбаце овај израз. Прихватање и употреба тог израза само зато што су га фирме које поседују патенте ставиле у широку употребу јесте дозвола да вам те фирме диктирају шта ћете да мислите и говорите.

Предлажем израз „само по истој цени“, или „СПИЦ“ (енгл. uniform fee only — UFO, што може да значи и НЛО) као замену. Тај израз је тачан јер је једини услов код тих лиценци плаћање једнаке цене.

„Садржај“

Ако бисте желели да опишете осећање удобности и задовољства, по сваку цену реците да сте „задовољни“ (енглески: content = „задовољно“ (придев) или „садржај“ (именица)), али би требало да избегавате употребу исте речи у својству именице да бисте описали писана и друга ауторска дела. Таква употреба те речи повлачи посебан став према тим делима, да су она замењива роба чија сврха је да попуни амбалажу и донесе новац. У ствари, таква употреба се односи према њима са непоштовањем.

Овај израз често користе издавачи који хоће увећање моћи ауторских права на силу, а све у име аутора (или „стваралаца“, како их они називају) дела. Израз „садржај“ открива њихова стварна осећања.

Све док други користе израз „продавац садржаја“, политички дисиденти могу да се називају „продавцима незадовољства“ (игра речима; енгл. mal+content = „незадовољство“).

„Софтвер на поклон“

Варљиво је користити израз „на поклон“ у значењу „расподељивати програм као слободни софтвер“. Тај израз ствара исте проблеме као и „бесплатно“: наводи на то да је у питању цена, а не слобода. Један начин да се избегне забуна је да се говори „издати у виду слободног софтвера“.

„Творац“

Израз „творац“, примењен на ауторе, их имплицитно пореди са божанствима („Творац“). Овај израз користе издавачи да морално издигну ауторе изнад обичних људи и да оправдају увећану моћ ауторских права коју су издавачи слободни да употребе у име аутора. Ми предлажемо да уместо тога говорите „аутор“. Међутим, често је оно на шта мислите „носилац ауторских права“.

„Тржиште“

Називање корисника слободног софтвера, или корисника софтвера у општем смислу, „тржиштем“ наводи на погрешан закључак.

Ми нисмо против тржишта. Ако слободни софтвер подржава делатности, онда постоје и клијенти са којима тргујете на тржишту. Све док поштујете њихову слободу, желимо вам успех.

Али покрет за слободни софтвер је друштвени покрет, а не делатност, и успех коме он тежи није тржишни успех. Ми покушавамо да помогнемо јавности обезбеђивањем слободе, а не такмичењем у отимању од конкуренције. Изједначавање ове кампање за слободу са пословном кампањом представља умањивање значаја слободе.

„У стилу BSD-а“

Израз „у стилу BSD-а“ доводи до забуне јер изједначава лиценце које садрже битне разлике. На пример, права лиценца BSD-а која садржи клаузулу о рекламирању није сагласна са ГНУ-овом ОЈЛ, али ревидирана лиценца BSD-а то јесте.

Како бисмо избегли забуну, најбоље је да именујете конкретне лиценце и избегавате нејасан израз „у стилу BSD-а“.

„Управљање дигиталним правима“

Софтвер за „управљање дигиталним правима“ је у ствари пројектован да наметне ограничења корисницима рачунара. Употреба речи „права“ у овом изразу јесте пропаганда, смишљена да неопрезне наведе на гледиште мањине која та ограничења намеће, док занемарује гледиште већине којој се она намећу.

Добре алтернативе су „управљање дигиталним ограничењима“, „злонамеран софтвер за дигитална ограничења“ и „хапсивер“ (енгл. handcuffware).

„Фривер“

Молимо вас да не употребљавате израз „фривер“ као синоним за „слободни софтвер“. Израз „фривер“ је често употребљаван осамдесетих за програме који се расподељују само као извршни, без изворног кода. Данас он нема одређено договорено значење.

Такође, уколико говорите неенглески језик, молимо вас да пробате да не позајмљујете енглеске речи као што је „фри софтвер“ (free software) или „фривер“ (freeware). Боље је да преведете израз free software на ваш језик.

Користећи реч из сопственог језика, показујете да стварно мислите на слободу, а не само да подражавате неку мистериозну замисао страног маркетинга. Позивање на слободу може вама и вашим сународницима испрва деловати чудно или узнемирујуће, али када једном буду видели да оно значи тачно оно што јесте, искрено ће разумети о чему се ради.

Погледајте и Врсте слободног софтвера.

Овај есеј је објављен у књизи Слободни софтвер, слободно друштво: Одабрани есеји Ричарда М. Сталмана.

Други текстови

        Free Software Foundation           телефон: +1-617-542-5942
        51 Franklin St, Fifth Floor        факс:    +1-617-542-2652
        Boston MA 02110-1301 USA           епошта:  gnu@gnu.org

        Вебмастерима ГНУ-а
        webmasters@gnu.org